Štrand

Najlepša plaža na Dunavu, novosadski Štrand zvanično je svoje kapije otvorio 1911.godine, mada su Novosađani na tom mestu davno pre toga koristili čari Dunava.

Krajem 19. veka bila su popularna Štenglova dunavska kupatila, tzv. «švimšule», ili škole plivanja. Na Dunavu su bili postavljeni splavovi sa buradima vezanim za balvane. Kupaći kostimi koji su tada Štrandom ni malo ne liče na ono što se danas može videti na plaži. Više su sakrivali, nego što su otkrivali. Interesantno je da se uz ulaznicu dobijao kupaći kostim, koji je morao da zadovolji stroga pravila. Već tada, Štrand je imao organizovanu stražarsku i spasilačku službu, a bili su angažovani i učitelji plivanja. Iz tog doba postoje zapisi i o mnogim divljim plažama s obe strane Dunava koje su pohodili oni kojima je Štrand bio daleko, ili nisu imali za ulaznicu. Izgradnjom tri reda drvenih kabina 1913. godine, potom biletarnice, barake za bicikle, tuševa, restorana, saletle, tramboline, skakaonice i navozaza za čamce za iznajmljivanje, Štrand je, uz pažljivo odnegovano zelenilo i guste drvorede, pružao visok komfor i zavidan izgled belosvetske otmenosti.

Dvadesetih godina prošlog veka na Štrandu se već nešto menja. Iščezla je podela na ženska i muška kupališta, kupaći kostimi su sve više i više mamili poglede i uzdahe. Nikle su kafanice, sportski tereni, ljuljaške, a čula se i muzika.

Veliki drveni restoran koji se nalazio na centralnom platou izgoreo je pedesetih godina. I Miloš Crnjanski se u svojim posetama Novom Sadu rado vraćao Štrandu i navodio ga kao najveću znamenitost grada na Dunavu.

Dugo godina do Štranda je vozio tramvaj «Trčika» koji je imao lokomotivu i tri vagona i polazio je iz Železničke ulice. Na plažu se stizalo i lađama i fijakerima.

Omiljena zabava na Štrandu oduvek je bio sport. Posle Prvog svetskog rata na novosadskoj gradskoj plaži gimnastiku su trenirali članovi Sokolskog društva, a posle Drugog svetskog rata članovi DTV Partizan. Štrand se pročuo i po picigenu,keč-ketu, berugašu, kurendolu i tenisu glavom, koji je i ponikao u Novom Sadu.
Udovoljavajući zahtevima građana, Štrand od 2008. godine ni mimo zvanične kupališne sezone ne zatvara kapije. Posetiocima su danas na raspolaganju dva košarkaška, tri odbojkaška i teren za mini golf, alpinistička stena, a za najmlađe su tu dečija igrališta. Više od 400 stabala drveća, uglavnom autohtonih vrsta, cvetne gredice, ukrasno šiblje i negovani travnjaci, čine boravak na Štrandu prijatnijim. O bezbednosti u vodi i na plaži brinu odlično obučene spasilačka i redarska služba, kao i patrole novosadske policije. Od 1. maja do 30. septembra, koliko traje kupališna sezona, na plaži se organizuje veliki broj kulturno-sportskih programa, koji mogu da zadovolje i najistančaniji ukus. Već četiri godine na Štrandu, u blizini Mosta slobode, održava se VIP čelendžer turnir u odbojci na pesku. Ove godine novosadski Štrand je bio domaći Evropskog prvenstva u ovom sportu, po kojem je Novi Sad i poznat u svetu. Tokom festivala „Egzit“, već tradicionalno se na gradskoj plaži priređuju dnevne žurke. Festivali „Vojvodina fest“ i „Zov ravnice“ prikazuju dostignuća u oblasti igre, muzike, folklora, vinarstva i kulinarstva iz Vojvodine i celog regiona. Tu su i tradicionalni turniri u tenisu glavom i basketu, kao i veliki broj koncerata i programa za najmlađe. Svake godine, 56. leta zaredom, na Štrand svrate i učesnici Dunavske regate, najduže na svetu.

S obzirom na to da kroz kapije Štranda tokom sezone prođe nekoliko stotina hiljada ljudi, novosadska plaža e postala magnet i za promocije brojnih domaćih i svetskih brendova.
Svake godine, zahvaljujući Gradu i „Gradskom zelenilu“ koje se i stara o Štrandu, plaža se modernizuje i dobija nove sadržaje. I pored toga Štrand je uspeo da zadrži onaj stari, prepoznatljivi novosadski šarm, koji će, nadamo se, sačuvati i generacije koje dolaze.