Новосадски сајам

У развијеном трговачком и занатском граду, Новом Саду од друге половине 19. века започето је организовање занатских, индустријских и пољопривредних изложби. Из њих се у првој половини 20. века изнедрио и Међународни пољопривредни сајам.

Прва занатско-индустријска изложба одржана је у августу 1875. године, на Стрелишту, где су индустријски производи, не само из овог града, већ и из Будимпеште и Беча, приказани целој држави.
Та прва манифестација имала је 15.000 посетилаца и приход од 1.500 форинти.

У Новом Саду на простору Стрелишта, у организацији Економског одбора Бачкободрошке жупаније, организована је и Прва изложба пољопривредних производа од 13. до 16. октобра 1888. године.

После 1918. године, кад су Бачка, Банат, Срем и Барања ушли у оквире заједничке југословенске државе, група богатих новосадских предузетника, велепоседника и индустријалаца на иницијативу Ђуле Хајоша покренула је акцију за одржавање изложби и сајмова занатских и индустријских узорака и пољопривредних производа.

Тако је од 11. до 26. августа 1923. године приређена Прва новосадска изложба. Та изложба је означила почетак организовања сајамских приредби у Новом Саду и она се сматра првом у постојању Новосадског сајма. У иницијативном писму Ђуле Хајоша, између осталог, је наведено да би Сајам требао да се одржава по "примеру других великих градова", и да би требало да буде "пролећни сајам".

Прва трговачка и занатска изложба 1923. године приређена је у згради некадашње Државне мађарске католичке гимназије на Футошком путу, данашњој згради Средње електротехничке школе у Футошкој улици. Била је отворена сваког дана од 8 до 18 часова, а улазнице су коштале 10 динара. Изложбу је пратио каталог са списком излагача и огласним делом.

Године 1929, да би се сајмови организовали професионално а манифестације постале сталне, група новосадских трговаца и индустријалаца основала је Акционарско друштво за изложбе и Сајам узорака.
Акционарско друштво је прву изложбу организовало од 27. септембра до 6. октобра 1930. године као Међународни сајам и Изложбу узорака, а од 14. до 18. марта 1931. године одржан је Први међународни пољопривредни сајам и Изложба стоке.
Између два светска рата, Акционарско друштво је, током десет година (1931-1940), континуирано одржавало међународне сајмове пољопривреде и изложбе стоке.
Акционарско друштво је постојало до 1938. године, кад је због новчаних тешкоћа угашено.

По укидању Акционарског друштва, организовање Изложбе преузео је Завод за приређивање изложби и сајмова, при Пољопривредној комори Дунавске бановине. Инсистирање Удружења пољопривредника допринело је да се сталне и годишње изложбе одржавају у Новом Саду.

До 1939. године изложбе су одржаване на старом сајмишту у Шумадијској улици, у најужем центру Новог Сада. Јубиларни, 10. сајам и изложба отворени су 1940. године, на новој локацији, у данашњој Хајдук Вељковој улици, где се Сајам и далнас налази.

Намере тадашњих организатора биле су дугорочне јер су поручени нацрти и планови за сталне изложбене хале, хиподром и друге пратеће објекте.

Десета изложба била је последња, а следећа је већ била одложена због избијања Другог светског рата.

По завршетку Другог светског рата, у социјалистичкој Југославији, с циљем обнове пољопривредне производње, у Новом Саду је 1948. године одржана Прва земаљска пољопривредна изложба.

Организована је од 1. до 20. октобра 1948. године, као смотра дотадашњих успеха пољопривредне производње у социјалистичкој Југославији. Прва земаљска пољопривредна изложба имала је 85.000 посетилаца, што је био и резултат масовних пољопривредних курсева спроведених у селима широм тадашње државе, као и радијских и филмских представа с циљем повећања пољопривредне производње. Следећа, Друга земаљска пољопривредна изложба била је успешнија од претходне, с рекордних 135.000 посетилаца. На земаљским изложбама награђивани су најбољи у државном и задружном сектору, као и одгајивачи стоке у државном, задружном и приватном сектору.

Земаљске изложбе организоване су и 1948, 1949, 1950. и 1951. године.
Године 1953. Новосадски сајам је прерастао у општејугословенску комерцијалну установу с новим заштитним знаком.

Године 1954. одлучено је да се изврши специјализација Новосадског сајма. Јесењи сајмови су постали пољопривредни сајмови, док су пролећни сајмови остали занатско-индустријски сајмови, који су добили и међународни карактер. Те године је покренут и "Билтен Новосадског сајма", с циљем да се преко целе године бави проблемима организовања сајмова на целој територији Југославије.

За Први јесењи међународни сајам пољопривредних производа, 1954. године владало је велико интересовање. Учествовало је око 400 излагача, пољопривредних произвођача, земљорадничких и сељачких задруга, пољопривредних имања, одгајивача приплодне стоке и живине, трговинских мрежа, страних излагача, индустријских произвођача и одгајивача расне стоке. На том првом сајму учествовали су излагачи из Аустрије, Немачке, Холандије и Швајцарске. Међународни пољопривредни сајам распростирао се на око 7.000 метара квадратних, с 15 изложбених објеката.

Целокупна површина Новосадског сајма тада је имала 116.000 квадратних метара, с више од 25 изложбених објеката. Од те године, поред новчаних награда, најбоља грла су добијала назив "Шампиона" и додељивала им се златна медаља. Разлог за такву одлуку било је настојање да се пољопривредни произвођачи и одгајивачи стоке што више заинтересују за постизање бољег квалитета производње.

Почетком 1958. године Управни одбор Новосадског сајма одлучио је да се пољопривредни сајмови организују у пролеће, а да се 26. међународни пољопривредни сајам одржи 1959. године. Разлог за ту одлуку био је кратак рок за припрему и организацију Сајма, а у току су биле изградња и модернизација изложбених хала.

Савезно извршно веће је те године донело одлуку да новосадски Међународни пољопривредни сајам добије међународни и општејугословенски карактер.

Због евидентног успеха и угледа који је током година стекао, новосадски Пољопривредни сајам је на 25. конгресу Међународне асоцијације сајмова (UFI), 1958. године у Солуну примљен у ту асоцијацију.

Међународни пољопривредни сајам је од седамдесетих до деведесетих година 20. века забележио златно доба. С великим бројем излагача из тадашње Југославије и иностранства, који се кретао око 1.500, сајам пољопривреде је био сврстан међу најзначајније у свету.

На јубиларном, 40. међународном пољопривредном сајму, 1973. године, усаглашено с несврстаном политиком тадашње Југославије, организована је Колективна изложба земаља у развоју, што је значајно повећало број излагача и посетилаца. На Међународном пољопривредном сајму организоване су и колективне изложбе држава, из оба тадашња политичка блока: Западног и Источног.
Изложба стоке, манифестација с традицијом, одржала је репутацију најзначајније сточне изложбе у региону. Бројну публику и данас привлаче пратеће манифестације - коњички турнири и такмичења запрега.

Изградњом Конгресног центра "Мастер", започетог 2001. године, а отвореног 2006. године, Новосадски сајам је створио услове за организовање модерних сајмова, с акцентом на услужни бизнис.

На површини од 300.000 метара квадратних, од којих је 60.000 метара квадратних павиљона, са 30 приредби у 10 термина, са 1,200.000 посетилаца годишње, Новосадски сајам је постао стециште модерних сајмова, као што су:"Ауто Схоw - Нови Сад", Сајам финансија, који је прерастао у Сајам инвестиција, Салон намештаја, Сајам образовања...

Међународни пољопривредни сајам, постао је агробизнис догађај региона, с највећом и најдужом сајамском традицијом.

Новосадски сајам