GRADONAČELNIК MIĆIN NA КOMEMORACIJI POVODOM DANA SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOКAUSTA

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin prisustvovao je sa predsednikom novosadske Jevrejske opštine Ladislavom Trajerom komemorativnom skupu na Jevrejskom groblju u Novom Sadu, gde je odata pošta pripadnicima jevrejskog naroda stradalim u Drugom svetskom ratu. Tokom programa položeni su venci, pročitana je molitva za žrtve fašističkog terora na hebrejskom jeziku, a hor Jevrejske opštine Novi Sad „Hašira“ izveo je kompoziciju „Jošev Besejter“ Rafaila Blama. Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Žarko Mićin istakao je da je negovanje kulture sećanja trajna obaveza društva, kako se stradanja prouzrokovana mržnjom i netrpeljivošću nikada ne bi ponovila.

- Sećanje na nevine žrtve Holokausta predstavlja trajnu moralnu obavezu svakog odgovornog društva. Za Novi Sad, Holokaust nije apstraktna istorijska činjenica, već duboko lično i tragično iskustvo. Naš grad je ostao bez gotovo čitave svoje jevrejske zajednice, bez sugrađana koji su tokom decenija i vekova svojim radom, znanjem i kulturom dali nemerljiv doprinos njegovom razvoju i identitetu. Od prvih dana okupacije, preko eskalacije nasilja tokom Pogroma u januaru 1942. godine, pa do Deportacije 1944. godine, novosadski Jevreji bili su izloženi sistematskom progonu, poniženju i konačnom uništenju. Većina njih odvedena je u nacističke logore smrti, iz kojih se nikada nije vratila. Taj gubitak ostao je trajna i bolna rana u istoriji našeg grada. Novi Sad, kao multinacionalna i multikonfesionalna zajednica, danas svedoči da su kultura sećanja, dijalog i poštovanje različitosti temelji stabilnog i pravednog društva. Čuvajući uspomenu na stradanje, šaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da zločine ne zaboravljamo, da žrtve poštujemo i da budućnost gradimo na odgovornosti, solidarnosti i humanosti - naglasio je Mićin.

Predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Ladislav Trajer ukazao je da zaborav predstavlja opasnost za budućnost.

- Danas, 27. januara, na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, zajedno podsećamo na stradanje šest miliona Jevreja, kao i na stradanje Srba, Roma i drugih naroda koji su u Drugom svetskom ratu bili žrtve genocida i nacističke politike bezumlja. Na ovaj dan sećamo se i naših sugrađana deportovanih u Aušvic, kao i gotovo u potpunosti uništene jevrejske zajednice Novog Sada. Кao narodi koji nose teško istorijsko iskustvo, imamo posebnu odgovornost da negujemo kulturu sećanja i da se odlučno suprotstavimo svakoj relativizaciji, inverziji i zloupotrebi Holokausta i genocida. Zabrinjava porast antisemitizma, istorijskog revizionizma i diskriminacije u regionu i Evropi, kao i pokušaji da se takve pojave predstave kao „antifašizam“. Sećanje nije prošlost – ono je opomena da se zločini ne ponove i obaveza da zajednički branimo dostojanstvo, istinu i pravo svakog naroda na život, slobodu i državnost - rekao je Trajer.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. godine, dok je za datum obeležavanja izabran 27. januar, dan kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila logor Aušvic–Birkenau, najveći logor smrti u Drugom svetskom ratu.

Novi Sad, 27. januar 2026. godine