History

Дунав је одувек даривао и кажњавао Нови Сад. Даривао – када му је давао воду за пиће и лађама доносио путнике, робе и идеје. Кажњавао – поплавама. У ранијим вековима Дунав је прелажен понтонским мостовима. У XX веку премошћаван је десет пута. Ратови су рушили мостове. Новосађани су неколико година после бомбардовања (1999) говорили да имају два моста над Дунавом, један (понтонски) на Дунаву, а седам у Дунаву.

Дунавски Гибралтар

Кад пређе на десну обалу Дунава, човек се нађе у Петроварадину. Овај бисер барокне архитектуре, SUBURBIUM грађен је кад и Петроварадинска тврђава, од 1692. до 1780. године. Тврђаву, фортификацију по систему маршала Вобана, на 112 хектара, красе бројни бастиони и касарне. Данас је то цивилна, културна ризница у којој се налазе хотел ,,Леополд I“, ресторани и изузетна тераса - видиковац. Ту је и Музеј града Новог Сада са водичком службом која омогућава обилазак подземних војних галерија.

На овој раскрсници речних, друмских и трговачких путева, сусретања култура и цивилизација, европске и оријенталне економије, настали су већ у XИX веку сајмови. На традицији вашара, створен је Новосадски Сајам, који током целе године одржава изложбе европског значаја. Грађански живот Новог Сада би био незанимљив без кафана и забава, али и без традиционалних културних манифестација. Штимунг чувених старих кафана у Новом Саду се још осећа. Али, савремени живот донео је нове традиције.

Од самог настанка града, његови грађани бринули су о свом духовном животу. Одмах су подизали цркве. Прве православне биле су: Николајевска, Саборна црква св. Георгија, Успенска и Алмашка. Сопствене вернике окупљале су: римокатоличка, гркокатоличка, реформатска, протестантска, јерменска црква, а касније и јеврејска синагога.

Од самог почетка, Нови Сад је био вишенационални град. Највише је увек било Срба, а било је и других: Немаца, Мађара, Хрвата, Словака, Русина, Грка, Цинцара, Јевреја, Румуна, Рома и ко зна све кога. Тај свој мултикултурни имиџ сачувао је до данас. Један путник је о Новом Саду 18. века написао: ,,Овај слободни град је знаменит пример шта све може да учини толеранција и трговина.“ Од 1748. градом је управљао слободно изабрани Магистрат. Нови Сад је тада имао 4.620 становника.