Матица културе

Од самог настанка града, његови грађани бринули су о свом духовном животу. Одмах су подизали цркве. Прве православне биле су: Николајевска, Саборна црква св. Георгија, Успенска и Алмашка. Сопствене вернике окупљале су: римокатоличка, гркокатоличка, реформатска, протестантска, јерменска црква, а касније и јеврејска синагога. Уз црквена здања, подизане су и школе. Новосађани су у 19. веку имали две гимназије: српску и мађарску, те и друге школе. Негован је културни живот грађанства. Развијано је књижарство, новинарство и штампарство. Од културних институција основане су Српска читаоница (1845) и Српско народно позориште (1861). Али најважнији догађај био је пресељење Матице српске у Нови Сад, 1864. године. Матица српска, најстарија српска културна институција новог века, основана је у Будимпешти 1826. године. У њеном крилу развиле су се и друге установе, као Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске, Музеј Војводине,Музеј града Новог Сада и др. У доба националног романтизма и грађанског либерализма, политички живот у Новом Саду и Војводини пробудио је Светозар Милетић, највећи политичар код Срба 19. века. Његов споменик налази се на, у самом центру града на Тргу слободе, где је и зграда некадашњег Магистрата, данас Градске куће. Епитет ,,Српска Атина“ заправо је означио златно доба културе Новог Сада. Уз институције, томе су највише допринеле значајне личности. Ово је град кратке историје, али занимљивих људи и догађаја. Овде је почетком 20. века живео и Алберт Ајнштајн са својом супругом Милевом Марић-Ајнштајн.