Бајић, Милош

Бајић, Милош, барон, велепоседник, добротвор (Земун, 1. II 1827-Аусе код Беча, 31. VII 1897)

Син Петрије, најстарије ћерке кнеза Милоша, и Тоше Бајића, трговца и пивара земунског. Учио је у Папи, Шопрону и Будимпешти. Породица Бајић имала је велике поседе у Варадији, Марковцу, Великом Жаму, Етелхазу и Бочару. Дворце су имали у Варадији и Бочару, а палате у Будимпешти и Бечу. Велико наследство од око десетак милиона форинти припало му је после убиства кнеза Михаила, када је постао један од најбогатијих Срба у Угарској. Када је одликован Орденом гвоздене круне, добио је аустријску а затим и угарску баронску титулу од Варадије. Живео је у Пешти и Земуну. Посланик Угарског државног сабора био је 1884, а 1895. изабран је за члана горњег дома Сабора. Заједно са братом од тетке, бароном Федором Николићем, финансирао је издавање листа Српски дневник, који је излазио у Будимпешти 1888/89. и заступао политику српских нотабилитета. Политичке амбиције нису му биле велике а осим српског говорио је мало немачки. Поред мањих новчаних прилога, које је давао појединим српским установама као што је Матица српска, овековечио се као велики добротвор давши 100.000 форинти за изградњу српске гимназије у Новом Саду. Сахрањен је на имању у Варадији, близу Вршца.

ЛИТЕРАТУРА: НДо, 1897, бр. 60; А., Барон Милош Бајић, БК, 1897, 1023-1024; Србобран, 1897, бр. 88 и 90; НВ, 1897, бр. 62; М. Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Београд 1901, 13; ГИДНС, X, 1937, 96; XII, 90-92; Василије Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791-1914, Нови Сад 1980, 298-303; Живан Милисавац, Историја Матице српске 1864-1880, II, Нови Сад 1992, 352. В. Ђ. Крестић