ЦРКВА НА ТЕКИЈАМА

Познато хришћанско светилиште, екуменско, где уочи 5. августа са литијама и процесијама навраћају православци, протестанти и католици, у знак сећања на заједнич ку победу над Турцима 1716, на дан Снежне госпе. У средњем веку на истом месту била је мала капела без торња, коју су Турци порушили, кад су током XVI века заузимали ове крајеве. Они су овде подигли дрвену џамију са минаретом и стаништем за два дервиша, што по арапском доби име „текија”, односно почивалиште. Истеривањем Турака 1687. године, петроварадински фратри претворили су џамију у католичку богомољу. Половином XVIII столећа повећана је: дрвени торањ у прочељу, а изнутра три олтара. Године 1881. подигнута је садашња црква са два торња у готском стилу, залагањем опата Илије Округића Сремца, а дозволом бискупа Штросмајера, по пројекту загребачког архитекте Хермана Болеа. Све је било ново, с тим што су олтари били у стилу три хришћанске варијанте: католичке, православне и протестантске. А на задње кубе је стављен крст и полумесец, као знак да је ова богомоља наизменично припадала двема религијама хришћанској и муслиманској. У темељ цркве сахрањен је њен идејни творац Илија Округић Сремац, родом Карловчан и школски друг српског песника Бранка Радичевића, носилац српског и црногорског одликовања, уз титулу опата светог Димитрија мученика сремског, коју му је доделио бискуп ђаковачки. Ова црква поново је рестаурирана 1976. године, а радове је извео архитекта Антун Дрк. Витраже је радила фирма Милана Станишића из Сомбора у колорисаном стаклу.