• Ђорђевић, Јован

    Ђорђевић, Јован, секретар Матице српске, оснивач српских позоришта, министар (Сента, 25. XI 1826 - Београд, 21. IV 1900)

    Отац Филип био је економ и трговац у Сенти, мајка Ана рођена Малешевић. У Сенти је учио три српска и један мађарски разред основне школе. Нижу гимназију завршио је у Сегедину, а вишу похађао у Новом Саду, Сегедину, Темишвару; у Пешти матурирао као Текелијин питомац (1845). У Пешти је почео да студира медицину, али је студије у време револуције 1848. напустио и није их касније настављао.

  • Аврамовић, Димитрије

    Аврамовић, Димитрије, сликар, карикатуриста, стручни писац (Шајкаш, 7. III 1815 — Нови Сад, 1. III 1855)

    Детињство и младост провео је у Новом Саду где је као ђак ниже гимназије две године (1827. и 1828) учио цртање у цртачкој школи Атанасија Николића. Без обзира на склоност цртању, отац га је дао на трговину коју је убрзо напустио и почео да учи сликарски занат код мало познатог живописца Димитрија Јовановића, а наставио код Алојзија Кастање, Италијана из Мантове, од 1820. настањеног у Новом Саду, и

  • Атанацковић, Платон

    Атанацковић, Платон (Павле), епископ бачки, књижевник, добротвор (Сомбор, 21. VII 1788 — Нови Сад, 3. V 1867)

    Отац Петар, трговац, пореклом из Македоније, мајка Марија, рођена Стајић. Основну и приватну граматикалну школу завршио је у Сомбору. У Сремске Карловце отишао је 1801. и завршио шесторазредну латинску гимназију, двогодишњу богословију и положио учитељски испит. У Сомбору је радио као учитељ од 1809. Оженио се Катарином Сотинчев. За ђакона је рукоположен 1810, катихета и професор српске

  • Бајић, Милош

    Бајић, Милош, барон, велепоседник, добротвор (Земун, 1. II 1827-Аусе код Беча, 31. VII 1897)

    Син Петрије, најстарије ћерке кнеза Милоша, и Тоше Бајића, трговца и пивара земунског. Учио је у Папи, Шопрону и Будимпешти. Породица Бајић имала је велике поседе у Варадији, Марковцу, Великом Жаму, Етелхазу и Бочару. Дворце су имали у Варадији и Бочару, а палате у Будимпешти и Бечу. Велико наследство од око десетак милиона форинти припало му је после убиства кнеза Михаила, када је постао један од

  • Бокшан, Милош

    Бокшан, Милош, адвокат (Ђурђево, Бачка, 1874 - Нови Сад, 23. I 1942)

    Гимназију је учио у Новом Саду где је матурирао 1893. Као гимназијалац уживао је стипендију од 15 форинти месечно из фондације Атанасија Гереског. Право је студирао и дипломирао у Пешти (1898), где је стекао и звање доктора права и положио адвокатски испит 1905. После праксе у суду и код адвоката у Новом Саду, отвара и властиту адвокатску канцеларију 1905. Бавио се претежно цивилним правом и убрзо постао један од најугледнијих цивилиста