Početna stranica | Novi Sad | Znameniti objekti i ličnosti

  • Atanacković, Platon

    Atanacković, Platon (Pavle), episkop bački, književnik, dobrotvor (Sombor, 21. VII 1788 — Novi Sad, 3. V 1867)

    Otac Petar, trgovac, poreklom iz Makedonije, majka Marija, rođena Stajić. Osnovnu i privatnu gramatikalnu školu završio je u Somboru. U Sremske Karlovce otišao je 1801. i završio šestorazrednu latinsku gimnaziju, dvogodišnju bogosloviju i položio učiteljski ispit. U Somboru je radio kao učitelj od 1809. Oženio se Katarinom Sotinčev. Za đakona je rukopoložen 1810, katiheta i profesor srpske preparandije u Sentandreji bio je od 1812. do 1816. Predavao je pedagogiju, metodiku, svilarstvo, katihizam i crkveno pojanje. Kada je preparandija premeštena iz Sentandreje u Sombor (15. XI 1816), prešao je i on. U Somboru je bio i paroh. Kada je obudovio (1824), otišao je u man. Krušedol. Posle

  • Avramović, Dimitrije

    Avramović, Dimitrije, slikar, karikaturista, stručni pisac (Šajkaš, 7. III 1815 — Novi Sad, 1. III 1855)

    Detinjstvo i mladost proveo je u Novom Sadu gde je kao đak niže gimnazije dve godine (1827. i 1828) učio crtanje u crtačkoj školi Atanasija Nikolića. Bez obzira na sklonost crtanju, otac ga je dao na trgovinu koju je ubrzo napustio i počeo da uči slikarski zanat kod malo poznatog živopisca Dimitrija Jovanovića, a nastavio kod Alojzija Kastanje, Italijana iz Mantove, od 1820. nastanjenog u Novom Sadu, i Joana Ivanića, slikara iz Petrovaradina. Dalje usavršavanje nastavio je u Beču (1833) kopirajući dela starih majstora. Po povratku u Novi Sad radio je ikone i portrete po narudžbinama građana. Za bačkog episkopa Stefana Stankovića kopirao je portrete karlovačkih mitropolita i njegov portret u nekoliko replika, te mu je

  • Bajić, Miloš

    Bajić, Miloš, baron, veleposednik, dobrotvor (Zemun, 1. II 1827 - Ause kod Beča, 31. VII 1897)

    Sin Petrije, najstarije ćerke kneza Miloša, i Toše Bajića, trgovca i pivara zemunskog. Učio je u Papi, Šopronu i Budimpešti. Porodica Bajić imala je velike posede u Varadiji, Markovcu, Velikom Žamu, Etelhazu i Bočaru. Dvorce su imali u Varadiji i Bočaru, a palate u Budimpešti i Beču. Veliko nasledstvo od oko desetak miliona forinti pripalo mu je posle ubistva kneza Mihaila, kada je postao jedan od najbogatijih Srba u Ugarskoj. Kada je odlikovan Ordenom gvozdene krune, dobio je austrijsku a zatim i ugarsku baronsku titulu od Varadije. Živeo je u Pešti i Zemunu. Poslanik Ugarskog državnog sabora bio je 1884, a 1895. izabran je za člana gornjeg doma Sabora. Zajedno sa bratom od tetke, baronom Fedorom Nikolićem, finansirao je

  • Bokšan, Miloš

    Bokšan, Miloš, advokat (Đurđevo, Bačka, 1874 - Novi Sad, 23. I 1942)

    Gimnaziju je učio u Novom Sadu gde je maturirao 1893. Kao gimnazijalac uživao je stipendiju od 15 forinti mesečno iz fondacije Atanasija Gereskog. Pravo je studirao i diplomirao u Pešti (1898), gde je stekao i zvanje doktora prava i položio advokatski ispit 1905. Posle prakse u sudu i kod advokata u Novom Sadu, otvara i vlastitu advokatsku kancelariju 1905. Bavio se pretežno civilnim pravom i ubrzo postao jedan od najuglednijih civilista u Vojvodini. Istakao se kao zastupnik stranih i domaćih firmi kod berzanskih i privrednih sudova. Bio je u osnivačkom odboru Advokatske komore u Novom Sadu i u prvoj upravi Komore izabran je za potpredsednika (1921). U Komori je sve vreme između dva rata obavljao važne funkcije. April 1941. zatekao ga je kao sudiju Drugostepenog suda za advokate pri

  • Bošković, Jovan

    Bošković, Jovan, filolog, profesor (Novi Sad, 19. II 1834 - Beograd, 7. I 1893)

    Otac Stevan, čizmar, poreklom je iz Velikog Bečkereka. Prvih šest razreda gimnazije pohađao je sa Zmajem u Novom Sadu (do 1850) da bi zatim školovanje nastavio prvo u Karlovcima i Budimy, a zatim u Modri (1850/51) i Požunu, gde je 1852. maturirao. Iz tog doba datira njegovo poznanstvo sa Ljudevitom Šturom koje se nastavilo sve do Šturove smrti 1856. Od 1853, kada odlazi na studije prava u Beč, bio je posrednik između Štura i bečkih Srba: kneza Mihaila, Vuka, J. Subotića. Svom prvom učitelju odužio se prevodom njegove knjige O narodnim pesmama i pripovedkama slovenskim (1857). Još u mladosti je bio dobar poznavalac više jezika: slovačkog, češkog, mađarskog, nemačkog, starogrčkog i novogrčkog a uz pravne nauke pohađao je sa Daničićem i Miklošićeva predavanja iz

123sledeća strana»
123next ›last »