План детаљне регулације дела старог градског центра у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада“ број 42/2006)

Континуирани развој Новог Сада започео је крајем 17. века, и већ од самог почетка инисистирало се на урбанистичком планирању. О томе сведоче и најстарији сачувани планови инжењера Антона Калимштата из 1745. године. Централно градско језгро заштићено је као јединствена архитектурна и урбанистичка целина.

Урбана матрица формирана је у време настанка града, што је видљиво на најстаријим сачуваним плановима инж. Антона Калтшмита из 1745. године, на којима се препознају трасе свих данашњих улица. Подручје које је обухваћено планом садржи све карактеристике градског простора, које Нови Сад чине посебним.

Основну матрицу чине природна греда Змај Јовине улице (и у наставку улице Краља Александра и Железничка) и долазни правци из места у залеђу Новог Сада који су се сливали у Змај Јовину и Дунавску улицу која је водила према понтонском мосту, тј. прелазу преко Дунава. У непосредном окружењу су Футошка улица која се улива у Змај Јовину на Тргу слободе, Темеринска улица (у наставку улице Јована Суботића) и Кисачка улица, које се спајају на почетку правца улице Николе Пашића, односно Трга Марије Трандафил.

Простор одликује неправилна и густа матрица, али и Трифковићев трг и трг Католичке порте, као формирани простори, и Николајевска порта као недовољно артикулисан унутарблоковски простор који треба дефинисати.

Највећу вредност простора представља велики број културно - историјских и архитектонски вредних објеката из протеклих векова. Спратност објеката је у највећем броју П до П+1, са појединачним и спорадичним примерима веће спратности до П+4.
Значајан број образовних и културних институција (Платонеум - Огранак САНУ, гимназије "Јован Јовановић Змај" и "Светозар Марковић", средња школа "Светозар Милетић", православна Саборна црква светог Георгија, Жупна римокатоличка црква Имена Маријиног, православна Николајевска црква (једна од најстаријих), и гркокатоличка црква Светог Петра и Павла), својом архитектуром и положајем одређују карактер простора, али и читавог града.

Континуирани развој подручја почиње крајем XVII века, изградњом мостобрана на обали Дунава насупрот Петроварадинске тврђаве, када се формирају и примарни радијални правци који чине окосницу уличне мреже Новог Сада и данас, а који су водили према тада успостављеном понтонском мосту у оквиру Мостобрана (преко Дунавске улице). У центру града су се сустицали следећи правци: западни (из правца Футога) - Јеврејска улица и северни (из правца Темерина, Кисача и Руменке) - Шафарикова улица и, у истом правцу, касније успостављене, Успенска улица и Булевар Михајла Пупина.

Град се формирао на природној греди коју чини данашња Змај Јовина улица и улица краља Александра, у коју су се сливали сви набројани правци око којих се временом формирало насеље које чини данашњи центар. У оквиру граница овог плана је и главни градски трг - Трг слободе. Православна Успенска црква (једна од најстаријих) налази се у оквиру грађевинског рејона који обухвата план а на самој граници плана, која обухвата цео Трг слободе, налази се храм римокатоличке цркве Имена Маријиног. Успенска црква, значајна је и по томе што је сачувала свој оригинални изглед из 18. века али и по томе што је својим положајем условила формирање уличне матрице у том делу града, нажалост готово потпуно уништене током изградње новoг објекта Српског народног позоришта.